Prosečan stanovnik Srbije pojede 900 grama svinjskog mesa nedeljno

Bezmesna ishrana jedan je od savremenih životnih izbora do koga se dolazi na različite načine - dok su jedni ovom režimu pristupili zbog zdravlja, drugi su shvatili prosto da im meso ne prija a na listu razloga svrstava se i ljubav prema životinjama. Iako post, odnosno dani kada se ne jedu namirnice životinjskog porekla, ima uporište u tradiciji i religiji, mnogi bezmesnu vegeterijanstvo smatraju pomodarstvom, te svoj dan ne mogu zamisliti bez bar jednog obroka sa mesom.

Dragana je od mesa odustala pre 5 godina, a iako se gurmani često poistovećuju sa ljubiteljima mesa, ona tvrdi drugačije. 

- Još kao dete nisam bila ljubitelj mesa. Iako se trudim da se hranim zdravo, ne mogu reći da mi to uvek polazi za rukom. Ja sam dokaz da gurmani ne moraju da jedu meso, recimo bureka i langoša bih se odrekla samo u slučaju, ne daj Bože, neke teške bolesti - ističe naša sugrađanka Dragana Cupać - Prvo meso koje sam odbacila bila je piletina, zatim mesa koja imaju "jači" miris, kao što je ovčetina. Onda su preostale svinjetina i junetina. U tom periodu sam živela na Islandu, okrenula sam se ishrani zasnovanoj prvenstveno na ribi, tamo je najlepša riba. Nakon što sam ostavila cigarete, jer sam shvatila da mi ne prijaju, postavila sam sebi pitanje - zašto jedem meso, kada mi ni ono ne prija. I tako sam jedan dan samo prestala da jedem meso. Koristim med i mlečne proizvode, ali meso i ribu ne jedem. Ništa to nije bilo zbog zdravlja, ili nekog drugog razloga, jednostavno sam shvatila da mi ne prija. 

Suprotno od vegetrijanaca koji svoju ishranu zasnivaju na biljnoj osnovi, ljubitelji mesa uglavnom se slažu da je prase (pečeno) za njih kralj životinja, te da ručak bez mesa za njih ne može biti kompletan obrok. 

 - Mesojed sam od kada znam od sebe, to je verovatno ostalo od porodičnih navika da se u ishrani podrazumeva ova namirnica. Preferiram piletinu i to belo meso, nekad i batak gde ima malo više masnoće ali generalno piletina ili ćuretina, uz naravno ribu. Crveno mesto generalno izbegavam, kao i prerađevine. S obzirom da nedeljni meni podrazumeva da je sve generalno sveže, sa puno povrća i uvek bude kuvano, mogao bih reći da svaki treći obrok ima neko meso u sebi. Imam odstupanja kada pojačam treninge, onda malo zbog jačanja nutritivnih vrednosti i veće potrošnje dodam još mesa - kaže naš sugrađanin koga smo zatekli ispred mesare.

Iako smo od najranijeg detinjstva učeni da je čovek svaštojed, te da su u njegovoj ishrani zastupljene namirnice najšireg spektra, činjenica je da struka preporučuje manji unos mesa od onoga na šta smo uglavnom navikli. 

 - Prema nekim preporukama mediteranskog načina ishrane, koji se danas smatra najlakše primenjivim i najzdravijim načinom ishrane, crveno meso se preporučuje 2 do 3 puta mesečno, piletina i riba 2 do 3 puta nedeljno. U našoj kulturi i religijskim običajima imamo to da se 2 dana nedeljno preporučuje ishrana bez mesa. Ono što se danas zna jeste da se u našoj zemlji najviše jede svinjsko meso, negde oko 900 grama nedeljno. Manje se jede junetina, a najmanje se jede riba. Piletine se jede oko 300 grama nedeljno. Tendencija je da se svinjsko meso, koje je najmasnije i najlošije za ljudsku upotrebu smanjuje, a da se povećava količina živinskog mesa i ribe. U nutritivnom smislu, ako se ne uzima meso može da dođe do nedostatka vitamina B12, može da dođe do manjka količine cinka, gvožđa i omega tri masnih kiselina, ako se ne jede riba, ali taj nedostatak može da se nadoknadi iz biljnih izvora. Nutritivni kvasac je jedna vegeterijasnka namirnica koja se preporučuje u ishrani kada se ne jede meso. Sa druge strane, kombinacijom integralnih žitarica sa mahunarkama može da se nadoknadi sva potrebna količina aminokiselina, proteini mogu da budu potpuni kao i kad uzimamo meso - ističe  dr Karolina Berenji, specijalista higijene ZZJZ.

Dokazano je da smanjenje unosa mesa ima benefite po ljudski organizam, a globalna tendencija smanjenja potrošnje mesnih proizvoda ima svoje uporište i u ekologiji. 

  - Onog momenta kada smanjite ili potpuno izostavite meso, smanji se i nivo holesterola, nivo masnoća u krvi. Dokazano je da se kardiovaskularne bolesti smanjuju u situacijama kada se manje jede meso, kao i određene vrste malignih bolesti karcinomi dojke i debelog creva.  U ekološkom smislu se sve više ističe da bi bilo dobro da se potrošnja mesa što više smanji, i da bi bilo dobro da se ishrana ljudi više orjentiše ka biljnim namirnicama. S obzirom na to da u današnje vreme, od ukupne mase sisara na zemlji, domaće životinje, pretežno su to svinje i goveda, čine negde 60 odsto svih sisara, što stvara određenu neravnotežu u ekosistemu. Odatle potiče inicijativa da se smanji meso u ishrani, pa tako u nekim zemljama imamo ponedeljak bez mesa - objašnjava dr Berenji.

Današnji dan, 20. mart, u svetu se od 1985. godine obeležava kao Svetski dan bez mesa.